Moja mama, najbolja mama na svetu!

Ako planiram da i dalje blogujem u zivotu, jedan, poseban blog moram posvetiti njoj. A i ako je ovo moj poslednji blog, onda zasluzuje da bude o njoj.
Moja mama je najbolja mama na svetu.
Ne znam odakle bih pocela, ali setila sam se devedesetih. Kako su bile jadne, bedne i siromasne. Mada, iskreno, ja sam to shvatila tek kada su prosle.
Uvek sam volela da idem u setnje sa njom. Volim i danas, mada se retko desava, jer zivimo u razlicitim gradovima.
Izasle bismo, onako bez razloga, da upotpunimo vreme. Bila su to leta uglavnom. Ne znam zasto, ali u nasim blokovima su tada svi putevi vodili do Piramide. Dosle bismo do Rodica, sisle dole i ona bi mi kupila najveci i najkremastiji kolac, koji bih sama izabrala, a onda bismo sedele na platou ispred Rodica, dok bih se ja utapala u kremastom filu. Ti kolaci su za taj period i nase finansijsko stanje bili skupi, ali ona je uvek znala da me pocasti ponekim. A cesto bismo ponele i lastis, pa bi ga mama i bandera drzale, dok bih ja skakutala kao mali zvrk.
Secam se i kako smo pred svaku skolsku godinu isle na Buvljak u kupovinu novih farmerki i patika i jos ponecega. A znala je i da odvoji pare pred ekskurzije i kupi mi neki sorcic i majicu. I dalje se secam jedne crne na bratele sa belim srculencima, koju sam sama birala.
A secam se i rekreativne nastave, kod uciteljice. Ja sam bila jedina kojoj bi mama u dve posebne kutije od krem bananica zapakovala vanilice i "Najlepse zelje" cokoladice. Za svaki dan po jedna cokoladica. Cak i kada sam na jednoj rekreativnoj sve pare spiskala u prva tri dana na bilijar, ona se nije ljutila.. Vec je sve sredila sa uciteljem Perom.
Secam se i jutra kada je trebalo da popravljam keca iz latinskog, u prvom srednje. Zagrlila me je i poljubila i rekla "Miki, sve ce biti u redu, nemoj da brines! I ako ti ne da 2, nemoj da se nerviras, sve cemo zajedno srediti".
I kada sam polagala hemiju na popravnom, bilo je mnogo ljudi koji su tu bili zbog mene, al niko sem nje nije postojao tada. Samo je ona znala da cuva moj strah i samo zbog nje sam ja bila jaka. A cak sam te godine isla i na more.
A i more. Kad god je mogla, poslala bi nas na more. A to jeste bio luksuz tada.
I naucila me je da plivam! Dve nedelje smo se patile u Prcnju, ali na kraju sam postala prilicno dobar plivac.
I secam se, jednom kada sam je slagala u gimnaziji da spavam kod drugarice, a prespavale smo kod druga iz razreda. Doduse, najnaivnije, jer smo propustile bus, al nas je ona uhvatila u lazi, osecala sam se najgore u zivotu. I najgori deo svega je bio sto ona nije vikala na mene, samo nije htela da prica sa mnom.
Secam se i kada je baba umrla. Bila sam na proslavi 18. rodjendana od drugara iz osnovne. Pozvala me je da se vratim kuci malo pre nego sto se to desilo, a onda joj je tetka javila. Najvise me je bolelo sto nisam mogla nikako da joj pomognem. Nisam znala kako se oseca, ali mogla sam da pretpostavim. Svaki put kada pomislim na tako nesto, skupi mi se knedla u grlu i zasuze mi oci. Iako zvuci pateticno, istina je. Pa, evo, cak i sad dok ovo pisem.
Secam se i kako me je nebrojeno puta cekala nocu da se vratim iz grada. I isla sama do stanice 68-ice da me saceka. A ja nisam ni razmisljala o tome da ona sutra radi i rano ustaje i da je 3 ujutru.
Secam se i mirisa sveze skuvanog dzema u ranu jesen. Najcesce je bio od sljiva. I danas ga volim, ali samo ako je njen. Secam se i jutara pred skolu, jos kod uciteljice, namazala bi krisku hleba dzemom, a onda je iseckala na kockice i tako mi posluzila sa casom mleka.
Secam se i proje i palente. Palentu i danas, iako retko, jedem prelivenu mlekom. Tako me mama naucila.
Doduse, znam da smo to tad jeli jer bolje nismo imali, ali ona se potrudila da to ni u jednom trenutku ne osetimo. I nismo. Bar ja nisam. Nista mi nije falilo. Mozda nisam jela najfinije cokolade ili imala najfinije igracke, ali imala sam sve.
Secam se i kada me je odvela u Piramidu, da mi kupi igracku i ja sam izabrala peglu sa ofingercicima. Da budem kao mama.
Secam se i kada smo bili bas, bas mali, nasla je malo mace ispred vrata u ulazu, i donela ga i stavila Tanji u krevet. To je verovatno bio najradosniji dan te godine.
Secam se i svakog rodjendana. Svake velike i prelepo nafilovane torte. I svih kolaca. I koliko god Tanja, Jelena i ja ismevale Vasinu tortu, i dan danas je volim, i svaki zalogaj mi donese truncicu tih davnih i bezbriznih dana.
Secam se i praznika. Nove godine, Bozica, Uskrsa.. Jos davno sam rekla sebi, gde god budem i kako god budem zivela, iz sve snage cu se truditi da svaki Bozic provedem kod svoje kuce. Moja mama to zasluzuje.
Secam se i kako mi je, u tim trenucima nemastine, davala ostatke hrane ili utapala hleb u mleko i vodu, da odnesem kucama ispred zgrade.
I kako mi je govorila da je nas papagaj Kica otisao u Afriku da nam donese banane. I vratice se sledece godine.
I secam se kako sam je cekala ispred zgrade da se vrati sa posla i trcala joj u zagrljaj.
Secam se i kako je krpila Laleta, moju omiljenu lutku, svaki put kada bi se ofucao. I kako mi je kupovala novu krpicu, bez koje nisam mogla da spavam (a ne mogu ni danas), svaki put kada bi mi se stara toliko iscepala, da nije mogla vise da se pere jer bi se raspala.
I kako smo se ceskale i masirale pred spavanje.
I secam se kako je spavala sa upaljenim svetlom godinama, samo zato sto sam ja citala do kasno u noc, a posle zaboravljala da ugasim svetlo. Ili me je mrzelo.
I kako je isla stalno u biblioteku da mi donese jos koju knjigu iz edicije Pet prijatelja, koju nisam procitala.
I kako je ucila sa mnom tablicu mnozenja.
I kako je trazila sa mnom haljinu za sestrino vencanje.
Previse je stvari kojih se secam, a verovatno i onih koje se kriju negde duboko u meni, ali ono sto joj nikad nisam rekla, a sad zelim je - MOJA MAMA JE ZAKON!
Vec skoro dve godine zivim u drugom gradu i svaki put kada mi je bilo tesko, nju sam zvala. I svaki put kada pomislim da mi je ptreban tihi zagrljaj i podrska, pomislim na nju i zvrcnem je samo da joj cujem glas. Ona ce uvek biti moje sigurno mesto i nikada me nece osudjivati ni zbog cega.


Mama, izvini za sve gluposti koje sam radila, izvini za bahato ponasanje dok sam bila tinejdzerka, izvini za sve slabe ocene i sve neprospavane noci. Hvala ti sto si takva kakva jesi. Hvala ti sto volis sva bica oko sebe i sto si toliko jaka i sto nikada nisi dozvolila da nam nesto fali ili da nas neko povredi.
Samo da mi je tvoja snaga i ljubav koju imas za sve oko sebe i moj zivot ce biti lep i ispunjen.
Volim te najvise na svetu!!!