Put u srediste zemlje? Ne, samo na tudji kontinent, u tudju kulturu i o tudjem trosku!

Davno napisah ovaj blog, al sam slucajno naletela na njega.. Pa, rekoh, da ga postujem i ovde..

Rec je o mom putopisu 2008. godine, nakon 3 dana provedena u avionu i Pekingu, zbog parlamentarnih izbora. Naime, i u Pekingu je postojalo biracko mesto, pa je neko morao da "radi" tamo :)



Izborni turizam.. Za nekog ko inace i nema preterano mogucnosti da putuje, pogotovo ne u daleke zemlje - savrsena stvar!

U globalu - uzaludno trosenje para drzave..

Ali, ko sam ja da se bunim? Tu sam da iskoristim svaku priliku koju mi drzava pruzi.. ionako sam vec i otplatila taj svoj put kroz svakojake poreze..

Elem, u sredu uvece smo pokupili pasose, avio-karte, vaucere za hotel i parice u RIKu [republicka izborna komisija - prim. autora], a u petak putujemo.. Savrseno!

[Da, bio nam je placen put, smestaj, doruchak i jos smo dobijali dnevnice!]

Petak.. Aerodrom.. I dok Darko cekira svoju kartu [a ja sam, je l', odmah iza njega!] shvatam da sam zaboravila jedine farmerke koje sam planirala da ponesem! Fuck! Sreca pa zivim u blokovima i imam hiper-ultra-mega-giga sestru koja mi uz fantasticne super-sposobnosti taksiste donosi iste na vreme.. Ali, iz istog razloga, posto sam se poslednja cekirala, sedim sama, tj. ne sa Darkom. Al, dobro. Put do Minhena traje manje od dva sata.. A onda do Pekinga.. Pa oko 9 sati.. Ma, snaci cu se :)

Minhenski aerodrom. Vec mi nedostaje Beograd! Nepusachka zona, naravno. A ako bas kriziras, imash male staklene "sobice" u koje se nabije oko 10ak osoba i purnja.. Odlucila sam da apstiniram duvan :)

Nakon manje od sat vremena ulazimo u veeeliiikiii Lufthansa avion za Peking! Savrsenstvo. Ima sve sto ti mozhe pasti na pamet. Avaj, jedina ne sedim pored prozora.. Izmedju nekog Nemca sam i jednog starijeg bracnog para. Al, dobro, svako sediste ima svoj "TV", na kome ima oko 10ak filmova, raznih serija, dokumentarnih emisija, koncerata, 30 radio stanica, ma sve! Al, jos uvek mi nije nista potrebno da me zabavlja. Ima vremena.

Vecera u avionu. Nemam drugog komentara sem - zanimljivo! Jestivo, mozda i hranljivo, aliii.. jedino sto im je puter [ili buter?] fantastican! Ali, zajebah se i uzeh kafu nakon toga..

E, dobro, vreme za filmove! Sva ozarena se smestam na sedishte, pokrivam cebencetom i nameshtam jastuce, i, da, palim TV.

:/

Mislim da sam jedini pacijent u celom avionu kome TV zapravo ne radi! I dok drazesni Nemac, koji ne zna rec engleskog pokusava uz smesak da ga popravi, ja pristojno virkam u TV gospodje do mene, jer je bar titlovano na engleski :) I tako naredna 2 sata!

Nakon nekog vremena cimam Darka da bleji sa mnom u medjuprostoru i ubija moje oduzeno vreme. Ceo avion spava, a nas dvoje pocinjemo [kao jedini Srbi u avionu] da se sprdamo i prozivamo svakog ko prodje pored nas. Naravno, stjuardese su na tapetu, Darko me zajebava za nekog malog stjuarta Nemca, smejemo se oboje, i u tom trenutku prolazi visok, tamnoput, crn, extra gradjen stjuart kog do tad nisam videla, i ja, jel, ocekujuci da ne moze da me razume, na cistom srpskom kazem "Yeah, baby!".. Moja prva ispala i etiketirana sam na celom putovanju..

Ujutru, po pekinskom vremenu oko 11am, stizemo i famozni Beijing. Iako nismo spavali skoro 24 sata, adrenalin gusi umor. Jbt, u Pekingu smo!!!

Mini-metro-voz jurca oko 5 minuta kroz aerodrom, da bi nas odveo do izlaza. Neverovatno koliko je sve veliko!

Cekaju nas dve cice iz hotela. Sad nas mini-bus vozi oko 40ak minuta do istog. Ulice ogromne, ko nas auto-put, a idu kroz sam grad, nigde semafora. I ukrasene redovima ruza.. Cudno.

Hotel? Sobe? Hmm.. Jbt, dvokrevetni apartman ima oko 100 kvadrata, sve zivo i nezivo, i ono sto me je najvise odusevilo - komp sa netom! :D

Ali, vremena nema! Skidanje avionske prljavstine, pa pravac u istrazivanje grada!

Dogovor je bio da se za 45 minuta nadjemo u holu hotela sa celom grupom [nas 19oro], pa da idemo do centra, Tjan'anmen trga, ali se nekako [slucajno!] Darko, Bojan [kog smo upoznali u avionu i koji je suupeer lik! x))] i ja izdvajamo, tj. kasnimo. Ok, posto CAK jedna osoba u hotelu govori engleski, a ona nije prisutna, recimo da recepcionar uspeva da nam na mapi objasni gde smo mi i gde da nadjemo banku da razmenimo pare. Naime "prva desno, pa prva levo, pa opet prva levo" nas nije odvela ni do jedne banke, vec do biblioteke, ali uspevamo da posebnim naglasavanjem reci "BANK" objasnimo jednom prolazniku [koji je izvadio kreditnu karticu neke banke da bi bio siguran sta zapravo trazhimo!] sta nam treba.

Ok, stizemo do banke. Proces menjanja para podrazumeva duplu kopiju pasosa i popunjavanje formulara koji imaju oko 10 stranica. Naravno, i Darko i ja uvaljujemo Bojanu pare, pa nek se snadje.

Narednih 45 minuta nas dvoje sedimo izpred banke, Darko pozira mom fotoaparatu, a ja pokusavam da utvrdim gde se tacno nalazimo na mapi. Nakon 3 bezuspesna pokusaja sa "Excuse me, do you speak english?" nalecem na Kineza koji zapravo ZNA! I tu pocinje caskanje.. Bla, bla, kako se zovemo, koliko imamo godina, et cetera... Njegovo englesko ime je Dzho [zasto englesko? pa zato sto kinesko nisam mogla ni da priblizno ponovim, zapela sam kod treceg slova!], ovo-ono, i tako Dzo odluci da nas sprovede do Tjan'anmen trga, posto i sam ide tamo, a ima luft u vremenu.

Taxi! Blagostanje kinesko! Prvo sto moram da napomenem [i najvaznije!] je da jedan kilometar kosta 14 dinara. Znaci, od kad smo usli u njega - nismo izlazili!

Stizemo blizu Trga i krecemo ka Zabranjenom gradu. Nalecemo na jedan od milion fenomenalnih parkica! :)

A onda pravac Zabranjeni grad! Sa, naravno, ogromnom slikom Mao Cedunga!

Fascinantno.. Ogromno [valjda kao i sve ostalo u Pekingu..], ali ne mogu da se pohvalim da je previse zanimljivo.. Mislim, moguce od tolikog nespavanja, umora, bola u nogama i gladi, ali svo troje + Dzo smo jedva cekali da sednemo negde!

I onda nas je nas kineski drugar, kao pravi domacin, odveo u neki trzni centar nalik Delta sitiju [samo jedno 20 puta veci], na klopu! Ne bih se zalila ni za sta na svetu! Ceo poslednji sprat je saaamooo hrana!!! Mmmm...

Elem, upali smo u neki pri-paid menzu, i svasta lepo ruckali!

Znaci, bilo je savrseno.. Bar meni i Bojanu. I, da, jeli smo stapicima!

Darko je ipak odlucio da usled prevelike kolicine zacina poseti Mek :)

Nakon sto smo se dobro najeli, odlazimo u setnju - again!

I evo jos nekih kulinarskih specijaliteta:

skorpije na shtapicima i bube na shtapicima!

i vidis Kineza koji grize bubu, ona prska na sve strane, a on se slasno oblizuje ko da je upravo probao najbolji slatkis...mmm...

Ma, sta znam, mozda i jeste ukusno, ali toliko hrabrosti nisam imala :)

Na kraju zavrsavamo u nekoj cetvrti, koja je nalik nasoj Skadarliji, uz caj, ali onaj pravi, u kome cudno lisce pluta..

Oko ponoci, mrtvi umorni hvatamo taxi i krecemo ka hotelu.. [Da, Kinez je zapravo proveo citavo popodne vodajuci nas po Pekingu i iskulirao je svoje obaveze!] Potrpani jedni preko drugih, polukuntajuci, Darko me samo drmnuo po ruci i pitao "Je l' on to upravo podrignuo?". Smejem se, iako nista nisam cula, ali nakon nepuna tri minuta, taxista: otvori prozor, pljune kroz njega, zatvori ga i podrigne iz pete! Njegova reakcija na moj neobuzdani smeh je bila u vidu pogleda koji je imao znacenje "Stoko jedna nekulturna!".. Stvarno sam bila odusevljena!

Nekako narucujemo budjenje uz pomoc papirica i zapisanog vremena i odlazimo na spavanje..

4:30am, ustajem, spremam se, u 5 nam je dorucak, jer pre 6 treba da budemo u ambasadi. Jedem nesto cudno, nalik kackavalju, sto je zapravo napravljeno od pirinca i odvratnog ukusa, prelazim na sunku i hleb koji je sladak [?!], a onda se jednostavno odlucujem za vocnu salatu. Banana, lubenica i nesto malo, okruglasto i crveno. Prvo jedem ove dve proverene vocke, a onda [stapicima!] uspevam da ulovim i ovo malo, crveno i zagrizem ga!

FUCK!!! Od kad se stavlja jebeni paradajz u vocnu salatu?!?!?!

Ok, dosta hrane za sad!

U ambasadi, divan docek, samo sto zapravo niko nije znao da dolazimo.. RIK im nije javio.. Je l' treba da pitam "Sta nam to govori o nasoj zemlji"?

Ok, podelimo se u grupe, nas 4oro [Bojan, Darko, Nikola - drugar kog smo D i ja upoznali jos u RIKu, al proslog dana nije bio sa nama - i ja] smo prepodnevna..

Oko 10am odlazimo u ZEMUNSKU PALACINKARNICU na SRPSKE PALACINKE!

Zasto? Pa, jbt, koliko ljudi moze da se pohvali da je jelo nase palacinke u Pekingu? Ja mogu, a jos smo ostavili i porukicu Gazda Ivanu na tabli od plute :)

[Zanimljiv podatak - Kinezi iz drugih gradova, koji nisu Peking, da bi dosli u isti makar i turisticki moraju da dobiju posebnu dozvolu nalik nasoj bivsoj! vizi za Madjarsku! A oni koji trenutno rade na izgradnji mnogobrojnih zgrada pred Olimpijske igre, dobijaju satnice od citavia 2 juana sto je zapravo 14 dinara!]

[Jos jedan zanimljiv podatak - Peking je podeljen na krugove kojih ima 6 - i koncentricni su. Nalik beogradskim opstinama. Mi smo bili u trecem u kome ima -citaj pazljivo- 8 miliona stanovnika! Jos malo pa Srbija.. A precnik sestog kruga iznosi oko 80 kilometara :)]

[I jos jedan zanimljiv podatak - ako je prosecna zagadjenost vazduha 20 ne-znam-cega-tj-ne-znam-koje-merne-jedinice, u Pekingu je tog vikenda kada smo mi bili tamo bilo 100. A proslog decembra je izmereno 500. Zapravo, aparati ne mere preko 500!]

Nakon toga odlazimo u Ya Shaw, sto je nesto kao buvljak u zatvorenom.. Naravno, roba je kvaliteta kao kod nas u radnjama, a cene.. pa, prvo ti za majicu odvale cenu od recimo 3000 dinara, a onda savrsenim cenkanjem [a poducili su nas u ambasadi] spustamo do recimo 200.

Na kraju sam se toliko ispraksala, da mi je bilo zao sto sam jos na pochetku kupila farmerke za 600 dinara! I, za citavih sat vremena [koliko smo izdvojili na shoping uglavnom poklona] izlazimo punih kesa.

Sledeca destinacija - Lamma's Temple. Neverovatno veliki park. Nikad se nigde nisam osecala smirenije i opustenije. Iako sam spavala samo 4 sata, energiju sam povratila samo nakon pola sata setnje kroz njega.

I nastavljamo vam Lama Hrama, setnju gde ni sami ne znamo gde idemo..


Ok, nakon setnje hvatamo taxi do ambasade na brojanje glasova!

Rezultate necu otkrivati, ali samo da napomenem, da je na nas 19oro iz srbije bilo cak 64 glasaca O.o

Oko 10pm stizemo u hotel na tusiranje i u 11pm imamo deal u holu hotela, pa idemo u provod! Naucili smo kako da izgovorimo ime oblasti do koje hocemo da stignemo [nesto kako Hohe ili Hoha, sad sam vec zaboravila], jer je tamo steciste klubova, kao kod hotela Juge.

Nas 8oro 'vatamo 2 taxija i stizemo negde! Malo peshacimo i dolazimo do trazenog jezerceta, oko koga se nalaze samo klubovi-kafici. Iako je u skoro svakom ziva muzika, odlucujemo da udjemo tek u jedan u kome cujemo muziku na kineskom - kao, da bude sto autenticnije!

Nalazim nam sto, smestamo se, narucujemo pice iiii... pocinje show!

Nakon benda koji je svirao izlazi na binu 5-6 cica obucene u piratske kostime i zapocinju svoj "erotski" neujednacen ples.. Ajde, kao, zanimljivo je!

Pijemo pivo od pirinca! [koje je izvrsno!] i slikamo se..

U jednom trenutku, lik koji je bio pevac benda, pocinje da prica neshto, i svi se smeju i gomila tipova dize ruke.. Mi u fazonu "Mora da prica mnogo zanimljive viceve", kad ono, jedna po jedna cica pocinju da sedaju za razlicite stolove.. Hmmm, da Licitacija Devojaka.

Mislim da je to bio trenutak kada je neko od nasih muskih rekao "Bolje da zapalimo dok su nase devojke jos uvek za nasim stolom".

I tako smo se pokupili i presli u neki latino bar.


Mmmmm.. presladak Kubanac za timpanima... Savrsenstvo! Darko i ja djuskamo salsu, vrtimo se, ja dizem josh jednu drugaricu, a Kubanac nam prilazi i odvlaci nas do podijuma. Na kraju svo osmoro zavrsavamo igrajuci [iako je generacijski jaz bio oko 15 godina medju nama, sjajno smo se provodili!] :D

Vec oko 2am, svirka se zavrsava i druga cetvrtina odlazi taxijem u hotel, a D, B, N i ja odlucujemo da nastavimo da setkamo ulicicama Pekinga :)

Nalecemo na neku gde na svakih 20 metara postoji po jedan javni WC. Zakljucak - Kinezi mnogo seru.. ili nemaju WCe po kucama :)

U slucaju nuzde, Nikola overava jedan muski i izlazeci iz istog govori "Jbt, pa oni imaju 3 cucavca bez pregrada!" Mislim da smo smejuci se probudili citav komsiluk!

Slikuckamo se jos malo usput.

I opet hvatamo taxi do hotela!

7am - ustajanje! Spremanje i pakovanje - u 1pm nam polece avion.

Dorucak - nesto okruglasto, nalik jajima i crnkasto. Niko ne jede. Srecom.

Objasnjenje - Uzmes jaje, stavis kokosku da lezi na njemu neko vreme, dovoljno da pile pocne da se razvija, a onda ga skuvas!

No comment!

Elem, bus nas vozi do aerodroma, tamo trosimo poslednje juene na kafu, i opet - 12 sati puta! S tim sto sam ovaj put odvalila 5 sati na letu Peking - Minhen, a Nikola me je budio samo za obroke. I, da, jeli smo skampe! :D

I, kad sam stigla kuci, sklopila sam josh 15 sati spavanja :)

Ok.. recimo da imam jos previse utisaka, aliiii.... mislim da je i ovo bilo previse [:rolleyes:]

Ako je iko imao snage da sve ovo isprati - svaka mu cast! Nadam se da je bar delom bilo zanimljivo.

Meni je prosto bilo zabavno da pisem.. Proslo je skoro mesec dana [kao sto rekoh, blog je pisan jos 2008. godine!] a da nikom nisam prepricavala utiske iz Pekinga, pa, ne zamerite mi..

I, da, sad nek neko kaze da je nasa drzava losa shto mi je omogucila ovaj put ;)))