Uvodjenje u svet novinarstva ili opsta kultura ima granica.

Veliki deo svog odrastanja, otkad sam postala svesna svoje inteligencije, zivela sam sa idejom da je ona prosecna. Da se nalazim negde u sredini, pa bila ona zlatna ili ne.

Nakon zavrsenog prirodno-matematickog smera Zemunske gimnazije, odvazno sam se uputila u knjizevne vode na Filoloskom fakultetu, ali sam tek nakon 3 godine skontala da nit' od toga ima leba, nit' ja imam zivaca da opet celo leto provodim uceci u kojim je sve narodnim pesmama Marko Kraljevic pio rujno vino. U najmanju ruku.

I tako sam svoj zivotni put preselila u "Srpsku Atinu", meni lepse - Novi Sad, skucila se i zapocela studije zurnalistike.

Sad, da se ne lazemo, izabrala sam i ovog puta u pi**u mate***u profitabilno zanimanje, ali avaj. Da sam svojevremeno upisala drustveni smer u gimnaziji, mozda bih do sad i bila na nekom masinskom masteru u Holandiji, npr.

U svakom slucaju, studije i upoznavanje sa drugom vrstom ljudi (da, vojvodjani se pakleno razlikuju od beogradjana!) su krenuli prilicno optimisticno. Ispijanje piva na novim, neistrazenim mestima, predstavljanje sebe iznova i iznova, lutanje po novom gradu koji ces mozda jednog dana prisvojiti.. ma, ima drazi na pretek!

Oduvek sam bila jako losa u proceni ljudi. Kada mi se neko na prvu loptu svidi, ispostavice se da je kreten, a obrnuto? Pa, ne mora da znaci. Do sada sam zakljucila da su mnogi ljudi koji su prodefilovali mojim zivotom bili kreteni. U svakom slucaju, kolege sa fucksa su delovale, u najmanju ruku, cudno!

Prve vezbe iz Komunikologije, kod profesorke Jelene Kleut. (Divna mlada dama. Nekom drugom prilikom o njoj!) Posto jos nismo imali cas predavanja kod profesora, odlucila je da nas zabavi igricom upoznavanja. Svi smo dobili papirice sa ispisanim cinjenicama poput "Ima crvene farmerke", "Ima decka", "Voli ljubavne romane", "Cita Vreme".. Al, fora je u tome sto je svako imao drugacije navode na papiricu, pa smo bili okupirani dobrih pola sata popunjavajuci cak 9 praznih crta!

Poceli smo redom da citamo svoje papirice - pitanja i odgovarajucu osobu u prostoriji, i dosli do navoda "Cita zutu stampu". Da se ne lazemo, kao student novinarstva, bila sam savrseno ubedjena da se apsolutno niko nece javiti, kad eto ti 5-6 ruku. A bilo nas je svega nesto preko 20. Ajde, OK, mozda treba biti u toku i sa tim.

"Cita Vreme"? Koleginica koja je imala to zapisano je rekla da nikog nije nasla. Ja se onako sramezljivo javim, kao u fazonu "Pa, ne citam redovno, al kad god mi ke ukaze zgodna prilika u vidu imanja novca.. isprsim se :)"

"Pa, jel znate vi ostali sta je Vreme?"

A ja zblanuta! Sedim u prvom redu, uplaseno se okrecem, dupe me je realno zabolelo od imaginarnog pada na njega, a svi cute i kao nesto mrmljaju sebi u bradu.

E, tad sam odlucila da promenim grupu.

U grupi broj 3. sam se lepo snasla do kraja semestra. Finih ljudi ima, cak sam se i zaljubila, al i o tome nekom drugom prilikom.

Pred sam kraj semestra, nismo svi imali jednak broj prezentacija iz Uvoda u novinarstvo, pa je profesor odlucio da nas pocasti testom opste kulture, da bi oni kojima fale bodovi nadoknadili, a mi ostali, pa cisto radi fore. Ja se nisam bunila. Takve testice i pitanja obozavam! Nekako to ne vidim kao tezu stvar od ukrstenih reci.

Imali smo 15ak pitanja, recju neizmerno lakih, sa mozda 2-3 malo ozbiljnija. Cim smo zavrsili, profesor je poceo da cita pitanja, posto je bilo vise grupa, pa smo redom odgovarali na njih.

Prof: "5 dnevnih listova na republickom nivou?"

Student X: "Umm.. Novosti, Bliiiiic... A, da Kurir, Alo... iiiiiii......." tisina.

Student Y: "Politika, Pres, 24 sata.. e, jesi majmun!"

Profesor: "Ko je bio premijer Srbije 2005?"

Student Z: " Paaa...."

Profesor: "Imas ponudjeno - Boris Tadic, Mirko Cvetkovic i Vojislav Kostunica"

Student Z: "A, da, pa Kostunica!"

Profesor: "Sta je bio Zoran Djindjic?"

Student M: "Predsednik! Ne, ne, premijer!"

Profesor: "Ko je bila Nefertiti?"

Student K: "Boginja!"

Profesor: "Blizu, al ipak zena faraona."

Profesor: "Sta je katarakta?"

Student N: "A, ja mislio pise katarka!"

Profesor: "Koje vrste novinarstva postoje?"

Student L: "Pisano, stampano i televizijsko!"

Profesor: "A pisano i stampano se razlikuju po cemu? I gde ti je tu radio?"

I tako su se banalna pitanja, propracena dragocenim odgovorima rastezala u nedogled.

Najveci utisak mi je bilo to sto na poslednje pitanje - Kojom bi vrstom novinarstva zeleo da se bavis i zasto? - gde na bilo koji odgovor dobijas poen, neki ljudi nisu odgovorili.

A kada sam na kraju shvatila da je jednoj koleginici vrh novinarskog poziva televizija Pink, pa.. skontala sam da ce do kraja sveta i veka stampani mediji kao sto su Kurir, Pres, Svet, Skandal i ostali slicni imati najveci tiraz, da ce Pink biti medju najgledanijim televizijama, i da ce se jos dugo sa vecine radio stanica oriti narodnjaci.

I, opet, sem onog zaljubljivanja i jos 2-3 normalne osobe nisam bog-zna-kako ubola grupu.

I, da, moja inteligencija i opste obrazovanje su iznad proseka. Bar iznad proseka okoline. ;)